Zašto dolazi do povišenog holesterola?

Povišen holesterol može biti:

• nasledan (prenosi se sa roditelja na decu)
• posledica nezdravih životnih navika, kao što su:
  • nedovoljna fizička aktivnost
  • nepravilna ishrana bogata zasićenim mastima
  • prekomerna telesna težina

Dobra vest je da se holesterol često može sprečiti ili sniziti promenama načina života, a po potrebi i lekovima.

Kako se otkriva visok holesterol?

Visok holesterol se otkriva analizom krvi, koja se zove lipidni status ili lipidni panel. Rezultati pokazuju nivo ukupnog holesterola, kao i „dobrog“ i „lošeg“ holesterola. Lekar će objasniti da li su vaše vrednosti povišene u odnosu na vaše godine i zdravstveno stanje.

Dobar i loš holesterol

• Dobar holesterol (HDL) pomaže telu da ukloni višak holesterola iz krvi i odvede ga u jetru.
• Loš holesterol (LDL) se taloži u krvnim sudovima i doprinosi stvaranju masnih naslaga.

Cilj lečenja je smanjenje lošeg (LDL) i povećanje dobrog (HDL) holesterola.

Šta je najvažnije za pacijente?

• Ne posmatra se samo jedan broj, već celokupna slika holesterola
• Lekar će proceniti rizik u odnosu na vaše godine, pol, druge bolesti i faktore rizika
• Redovne kontrole i praćenje preporuka lekara su ključne za zdravlje srca

Šta je non-HDL holesterol i zašto je važan?

Za procenu rizika od srčanih bolesti, mnogi lekari danas smatraju da je non-HDL holesterol pouzdaniji pokazatelj nego ukupni holesterol ili samo „loš“ (LDL) holesterol. Takođe, i odnos holesterola (holesterol ratio) može bolje pokazati rizik nego pojedinačne vrednosti.

Šta znači non-HDL holesterol?

Non-HDL holesterol predstavlja sve „loše“ vrste holesterola zajedno.

Računa se veoma jednostavno:

• non-HDL = ukupni holesterol – HDL („dobar“) holesterol

Na taj način se dobija vrednost koja uključuje sve masnoće koje mogu doprineti stvaranju naslaga na krvnim sudovima

Koje su poželjne vrednosti?

Za većinu ljudi, poželjan non-HDL holesterol je od 2,0- 3,0mmol/L

Za osobe sa visokim kardiovaskularnim rizikom nakon infarkta ili ugradnje stenta/bajpasa cilj je dostići vrednosti ispod 1,4mmol/L

Više vrednosti znače veći rizik od srčanih bolesti

Kada treba proveriti holesterol?

Provera holesterola je važna u svim životnim dobima:

• deca i mladi – po preporuci lekara
• odrasli – najmanje jednom na 5 godina
• osobe sa povišenim holesterolom, dijabetesom, visokim pritiskom ili porodičnom istorijom srčanih bolesti – češće, prema savetu lekara

Šta utiče na visok holesterol?

Na povišen holesterol utiču:

• nezdrava ishrana bogata masnom i prženom hranom
• nedostatak fizičke aktivnosti
• pušenje
• prekomerna telesna težina
• stres
• nasledni faktori

Kako izračunati rizik?

Vaš doktor opšte prakse, internista ili kardiolog na redovnim kontrolama određuje kojoj kategoriji rizika pripadate na osnovu vaših navika, pridruženih bolesti i genetike.

Veoma visok kardiovaskularni rizik imaju pacijenti sa uznapredovalom šećernom bolesti, teškom bubrežnom slabosti, naslednom hiperholesterolemijom, prethodnim infarktom miokarda, šlogom, TIA-om ili bolesti perifernih arterija.

Pacijenti sa visokim kardiovaskularnim rizikom su pacijenti sa nekontrolisanom hipertenzijom, šečernom bolesti koju leče duže od 10 godina, ali bez komplikacija, umesrenom bubrežnom slabosti.

Umerenog kardiovaskularnog rizika su mladi pacijenti sa novotkrivenim dijabetesom i oni koji leče šećernu bolest do 10 godina.

Niskog rizika su pacijenti čiji ukupan rizik od razvoja fatalnih i nefatalnih  kardiovaskularnih bolesti u narednih 10 godina iznosi manje od 2%.

Kako se leči i kontroliše visok holesterol?

Kontrola holesterola uključuje:

• zdraviju ishranu
• redovno kretanje i vežbanje
• prestanak pušenja
• smanjenje telesne težine
• terapiju lekovima, ako je lekar preporuči

Redovne kontrole i pridržavanje saveta lekara mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija. 

Simptomi povišenog holesterola

Povišen holesterol najčešće ne izaziva nikakve simptome. Osoba može izgledati potpuno zdravo i biti fizički aktivna, a da ipak ima visok holesterol. Tegobe se obično javljaju tek kada povišen holesterol dovede do drugih zdravstvenih problema.

Zbog toga se visok holesterol često naziva „tihi poremećaj“, jer se ne može osetiti bez laboratorijske analize krvi.

Kako povišen holesterol utiče na organizam?

Tokom vremena, višak holesterola dovodi do stvaranja masnih naslaga (plaka) unutar krvnih sudova. Ovaj proces se naziva ateroskleroza.

Krvni sudovi imaju veoma važnu ulogu — oni snabdevaju sve organe krvlju, kiseonikom i hranljivim materijama. Kada se u njima pojavi problem, posledice mogu zahvatiti ceo organizam.

Masne naslage se lepe za unutrašnje zidove krvnih sudova i sužavaju njihov lumen, čime se smanjuje protok krvi. Krvni sudovi tada i dalje mogu da funkcionišu, ali ne dovoljno efikasno, a ciljni organi ne bivaju dovoljno snadbeveni kiseonikom i hranljivim materijama, te nastaju sistemski problemi u čitavom organizmu.

Šta se dešava ako se holesterol ne leči?

Ako se povišen holesterol ne kontroliše i ne leči:

• masne naslage postaju sve veće
• krvni sudovi se sve više sužavaju ili potpuno zapušavaju
• povećava se rizik od ozbiljnih bolesti

Vrsta zdravstvenih problema zavisi od toga koji krvni sudovi su zahvaćeni, a može uključivati bolesti srca, mozga i drugih organa.