Šta je kardio-renalni sindrom?   

• Kardio-renalni sindrom znači da različite bolesti srca uzrokuju smanjenu funkciju bubrega, i obrnuto. Možemo reći da su srce i bubrezi kao najbolji prijatelji – kad jedan ima problema, i drugi to oseća.
• Čak 55% bolesnika sa srčanom slabošću ima i hroničnu bolest bubrega. Rizik smrtnosti je više nego dva puta veći kod bolesnika koji imaju srčanu slabost i bubrežnu bolest u poređenju sa onima koji nemaju bubrežnu bolest. Kod bolesnika sa srčanom slabošću sa redukovanom ejekcionom frakcijom i sniženom funkcijom bubrega (procenjena brzina glomerularne filtracije 30-59 ml/min/1,73m²), rizik je povećan za oko 40%^[1,2]  
• Kod slabosti srca, često i bubrezi počinju slabije da rade, što može dodatno zakomplikovati lečenje i pogoršati dugoročnu prognozu bolesnika sa srčanom slabošću, čak i značajno skratiti preživljavanje ukoliko se ne otkriju i ne leče na vreme.   
• Ipak, nemojte se brinuti – ovo je čest, dobro poznat problem i postoje načini kako vaš lekar može da vam pomogne. ^[1,2]  

Kako dolazi do problema?

Kada srce ne pumpa krv dovoljno snažno, bubrezi ne dobijaju dovoljno krvi i zato ne mogu ispravno da funkcionišu. To može dovesti do nakupljanja tečnosti u telu, oticanja   
nogu i umora. Osim toga, telo šalje signale i supstance (slične hormonima), koji mogu dodatno opteretiti i srce i bubrege. Ove promene mogu biti zbunjujuće i zabrinjavajuće,  
ali važno je znati da postoji mnogo načina kojima ih možemo ublažiti i lečiti. ^[1,4]

Kako prepoznati ovo stanje?

• Neki od znakova koje možete primetiti su umor, kraći dah ili oticanje nogu. Takođe se mogu pojaviti i smanjeni apetit, mučnina, smanjena količina mokraće koju izbacujete.   
• Zbog zadržavanja tečnosti u organizmu pored pojave otoka nogu, ponekad i stomaka; često dolazi i do porasta vrednosti krvnog pritiska i pored redovnog uzimanja terapije. Ukoliko primetite ove simptome, odmah se javite vašem lekaru.  
• Prepoznavanje kardio-renalnog sindroma otežava pojava istih ili vrlo sličnih tegoba i kod srčane i kod bubrežne slabosti (umor, otok nogu, brzo zamaranje, kratak dah).   
• Ipak, ima i razlika: pojava otoka oko očiju je karakteristična za bubrežne bolesti, porast vrednosti uree i kreatinina u krvi, pojava proteina u mokraći, smanjena količina mokraće koja se izluči u toku dana itd.

Da bi postavio dijagnozu kardio-renalnog sindroma, vaš lekar će:

• Prvo popričati sa vama da bi saznao koje tegobe imate.   
• Zatim će vas pregledati,   
• Uraditi elektrokardiogram,   
• Uradiće laboratorijsku analizu krvi i urina kako bi odredili kakva je bubrežna funkcija, odnosno kako rade vaši bubrezi. Pratiće redovno vrednosti elektrolitakalijuma i natrijuma, kao i vrednosti uree i kreatinina iz krvi.   
  • Na osnovu vrednosti kreatinina u krvi, vaših godina, telesne težine- može se pomoću kalkulatora dostupnih na internetu izračunati kakva je bubrežna funkcija.  
  • Takođe je važno koliko proteina i to posebno albumina gubite urinom. Zato će vam uraditi analizu prvog jutarnjeg urina na albumine, pa ako ih gubite u velikoj količini tražiće se da uradite i analizu urina (skupljanog tokom 24 sata) na proteine, metodom po Biuretu. Ti podaci će olakšati vaše lečenje.  
  • Uradiće i pregled urina i urinokulturu ukoliko sumnja da je možda infekcija urinarnih puteva dovela do pogoršanja funkcije bubrega. Ovo je dosta čest  
    razlog nastanka kardiorenalnog sindroma kod dijabetičara, starih, posebno starijih muškaraca sa značajno uvećanom prostatom ili starijih žena sa dijabetesom i sklonošću ka infekcijama. Lečenje je važno započeti na vreme, što pre, i to prema dobijenom antibiogramu koji pokazuje tačno na koji antibiotik je bakterija koja je uzročnik osetljiva.
• Uradiće rendgenski snimak grudnog koša – kako bi video da nije možda u pitanju nakupljanje vode u plućima ili u plućnoj maramici, kao i da bi video ima li znakova   
  infekcije disajnih puteva i pluća.  
• Najverovatnije će preporučiti da uradite ultrazvuk srca i bubrega. Sve to pomaže da se što ranije otkrije uzrok nastalog kardio-renalnog sindroma i bolje se pobrine   
  za vaše zdravlje.^[2,5]

Zbog zadržavanja tečnosti u organizmu pored pojave otoka nogu, ponekad i stomaka; često dolazi i do porasta vrednosti krvnog pritiska i pored redovnog uzimanja terapije. Ukoliko primetite ove simptome, odmah se javite vašem lekaru.

Kako se kardio-renalni sindrom leči?  

Lečenje se prilagođava svakom pacijentu posebno, s puno pažnje i brige.

Glavni cilj je olakšati rad srca i bubrega i pomoći vam da se osećate što bolje. Evo koji se lekovi se mogu koristiti:

• Diuretici (lekovi za izlučivanje viška vode) – ali pažljivo, kako ne bi previše opteretili   
  bubrege ili doveli do pojave dehidracije (prekomernog gubitka tečnosti)  
• Posebni lekovi za srce (ARNI, ACE inhibitori, ARB, beta-blokatori).  
• Lekovi koji će popraviti ritam i frekvencu rada srca (puls)  
• Antibiotici ukoliko postoji infekcija.  
• Izbor lekova je određen preporukama Udruženja kardiologa Evrope čiji član je i Udruženje kardiologa Srbije. Precizni izbor lekova i njihova doza kod svakog bolesnika su individualni i zavisi od mnogo faktora (starost, funkcija bubrega, snaga srčane pumpe leve komore procenjena ehokardiografijom, specifična bolest srca koja je razlog srčane slabosti, prisutni drugi komorbiditeti- odnosno prisutna druga oboljenja: šećerna bolest, gojaznost, hipertenzija, anemija, bolesti creva i/ili jetre; alergije na lekove, telesna težina bolesnika itd.)  
• U nekim slučajevima potrebna je i dodatna podrška, poput dijalize ili posebnih medicinskih uređaja.^[4,5]  
• Važno je izbegavati lekove koji nisu dobri za bubrege – tj. koji su nefrotoksični. To su kontrastna jodna sredstva, neki antibiotici na primer. Vaš lekar će uvek pažljivo razmotriti koji su lekovi za vas poželjni i dobri, a koji ne, i vrlo pažljivo će učiniti pravi izbor.   
• Nemojte se ustezati da postavite vašem lekaru pitanja o svemu što vam nije jasno,   
  ili vas dodatno zanima. Samo ako dobro poznajete svoju bolest možete biti subjekat lečenja. Dobro informisan bolesnik je najvažniji i najbolji pomoćnik lekaru u procesu dijagnostike i lečenja.^[3,4]
• Ishrana i način života: Preporučuje se smanjen unos soli (manje soli pomaže u kontroli krvnog pritiska i sprečava zadržavanje tečnosti) i tečnosti (prema savetu lekara, kako bi se izbeglo preopterećenje srca i bubrega). Važno je izbegavati masnu i prženu hranu (birajte kuvana, pečena ili dinstana jela). Jedite više svežeg povrća i voća – ali uz kontrolu količine, posebno kod problema sa bubrezima. Smanjite unos crvenog mesa – birajte nemasno meso, ribu ili piletinu. Izbegavajte industrijske proizvode – konzervirana hrana, suhomesnati proizvodi i brza hrana sadrže mnogo soli i masti.  
• Prilagodite fizičku aktivnost – u skladu sa mogućnostima i preporukama lekara.  
• Prestanite sa pušenjem i smanjite stres – to pozitivno utiče na opšte zdravlje.

Prognoza

Kardio-renalni sindrom može doneti dodatne izazove u lečenju i nepovoljno utiče na prognozu srčane slabosti. Međutim, rana dijagnoza i dobra saradnja s lekarom mogu   
vam pomoći da prebrodite i ovaj izazov, popravite kvalitet svog života. Briga o sebi i poverenje u vaš tim lekara su ključni.^[1,3,5]

Zaključak

Srce i bubrezi najbolje rade onda kada i srce i bubrezi rade dobro. Svaka bolest srca pa tako i srčana slabost (i akutna i hronična) dovodi do otežanog rada i slabije funkcije   
bubrega. Redovne kontrole, iskren i otvoren razgovor s lekarom i pozitivno razmišljanje mogu vam pomoći da lakše prođete i kroz ovaj izazov. ^[2,4,5]